Софоклов „Едип“ у ЈДП-у: Да ли је судбину могуће избећи

После низа успешних улога у различитим медијима, Милан Марић је успео и као антички јунак. Његов Едип, син тебанског краља коме су прорекли да ће убити оца и оженити се мајком, психолошки је изнијансиран, у гласу и телу тачан. Едипове страхове, сумње, осионост али и патњу, захваљујући Марићу, разумеће многи.

„Главно питање које њега прожима, тај страх од пророчанства које га прати с почетка делује као његова параноја, а на крају се испостави да је то врло тачна и добра његова интуиција. Већина античких јунака има своју грешку због које касније буду кажњени, али он нема“, наводи Марић.

Адаптација Весне Радовановић и Марка Манојловића спакована у сат и по, на сцену доноси суштину заплета. Вито Тауфер се одлучио и за балкански дерт који музички обликују Мањифико и његов брат Шац, за актуализацију и спорадично комедију.

Његова поставка разиграла је глумце од Јокасте Наташе Нинковић, Креонта Срђана Тимарова, до гласника из Коринта Зорана Цвијановића. Представу Едип у Југословенском драмском позоришту ће волети најшира публика.

„Хтели смо да направимо кримић, сасвим једноставно. То је кримић, човек тражи убицу а на крају открива да је то он сам. Духовит, ироничан обрт, па и трагичан, првенствено трагичан у овом случају. Као узор нам је био жанр филм ноар“, каже редитељ Вито Тауфер.

По истину се, у Софоклово време, ишло у Делфе. Едип 21. века за истином трага у кафани. Времена су се можда променила, живот није. Као ни питање: да ли је судбину могуће избећи.