Премијера „Магбета“ у режији Никите Миливојевића на Фестивалу Град театар Будва

Свет магије, издаје, игре судбине и убистава је у представи Магбет која нам говори да трагичног Шекспировог јунака прогања његова нереална амбиција. Мотивације за сва његова недела су власт и моћ.

Никита Миливојевић представу режира као визуелно упечатљив кошмарни сан. У томе му помаже сјајан сценски покрет и избор музике Амалије Бенет и отмена, савремена стилизација костима које је креирала Јелена Стокућа.

Читав низ упечатљивих поетских слика овде распетљава сложену грађу Шекспировог Магбета.

„Тако смо ми заронили мало испод, расклопили текст, чини ми се задржали структуру, али га отворили на један потпуно нови начин. Онда смо се овај тим и ја бавили тиме, као на Фројдовом каучу, сновима и тиме какве то везе има са Магбетом“, наводи редитељ Никита Миливојевић.

„Ова представа је за фестивал и у станову Град театар значајна из више разлога. Један је ново читање класике којем тежимо континуирано свих 36 година. Друго је придруживање породици Шакеспирових фестивала, а треће је једно ново фамилијарно окупљање пет позоришних кућа“, истиче Милена Лубарда Маројевић, директорка фестивала Град театар Будва.

Ово необично тумачење Шекспировог Магбета базирано је на визуелном, на чудесним призорима и поетским сликама, на психолошком, више него на социјалном приступу. Како је у сну све могуће у представи су три Магбета и три изузетна глумца: Арпад Месарош, Габор Понго и Бранислав Јерковић.

„Ја сам само осећао страх. То је било основно стање, које из страха креће мисао и идеја како би то могло да се реализује. То је у ствари био највећи потез – како сад те симболе и метафоре пребацити у то шта осећаш и што је порука у свему што смо радили“, наглашава глумац Бранислав Јерковић.

Сви женски ликови су Леди Магбет. Њих пет. Све су заводљиве, лепе и неодољиве у манипулисању Магбетовим кошмаром. Играју их посвећено сјајне младе глумице Аница Петровић, Невена Неранџић, Маја Стојановић, Јелена Симић и Соња Исаиловић.

Својом болесном амбицијом Магбет је донео кошмар и мрак који може прећи у светло и јаву само када се успостави правда. Из осећаја кошмара у којем је савремени свет настала је ова необична представа која ће београдску премијеру имати 24. септембра.

Представа Магбет нас подсећа да у овој трагедији и након 400 година има истине која се тиче нас данас и да стварност некад може бити чуднија од маште.